Српски / srpski: ЦРКВА У ТРНОВУ

Посвећена Св. Великомученику Георгију, изграђена је 1886. године, а први свештеник у овој парохији је био Ристо Максимовић. Поред цркве, направљена је и парохијска кућа. Дијелом 19. и током 20.вијека црква је преживјела многе буре и олује, међу којима су два свјетска и један грађански рат. Љетопис цркве је изгорио, те нема података како се одвијао вјерски живот у Трнову током аустријске владавине. У току првог свјетског рата, црква је оштећена и однесена су звона. 1920. године извршене су оправке, а годину касније је постављено и звоно. Током 1943. године црква је оскрнављена, попаљена архива, поломљене иконе и уништен иконостас. По ослобођењу 1945. године, народ је кренуо из „пепела“ да обнавља своје светиње. Послијератни свештеник који је службовао, био је Драгољуб Јанковић. Црквени одбор са свештеником Јанковићем је кренуо у обнову богомоље. Изнутра је оправљена и окречена, спољашња фасада обновљена, постављена метална ограда и лимени кров. На мјесто предсједника црквеног одбора постављен је Божо Поповић.

Нови радови на цркви су започели 1976., јер је годину дана прије народ са црквеним одбором одлучио да замијени лимени кров бакарним, затим куполу и да подигне звоник у висину за 3 метра. У том периоду свештеничку дужност вршио је Недељко Поповић са љубављу као прави Христов пастир и у складу своје пастирске заклетве, због чега је био омиљен у народу. Почетком рата 1992. године је страдао, а црква и парохијски дом су запаљени. Од 1996.—1999. године црква и дом су обновљени вољом народа и са свештеником Чедом Ђуреиновићем, те донаторским и другим средствима. Црква је освештана 3. октобра 1999. године са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Николаја. Службу у овој цркви данас обавља јереј Младен Микавица .